[attachment=46]
Ispravljac napravljen u vise varijanti i vise komada.
Pokusacu iz nekoliko nastavaka da objasnim kako to radi.
Uglavnom svi ispravljaci napajaju bazu rednog tranzistora (ili vise njih)otpornikom sa kolektora istog(+vod) taj otpornik je istovremeno i radni otpornik kola koje vrsi stabilizaciju.
Slaba strana tog resenja je da kod vecih struja potrosaca napon na ulaznom kondenzatoru pada (+vod) pa kroz gorepomenuti otpornik "ponestaje"dovoljno struje za baze tranzistora i gubitka stabilizacije na izlazu.Da bi to izbegli polazi se sa vecim naponima na ulazu sto uzrokuje i vecu disipaciju tranzistora ili pak smanjenje tog otpora sto ce uzrokovati njegovu vecu disipaciju u praznom hodu .
Moje razmisljanje je bilo kako postaviti tranzistor(e) tako da im se obezbedi UVEK dovoljno struje za baze .Resenje se nametnulo da kolektori budu okrenuti ka potrosacu a struju obezbediti sa druge strane istog.Uz malo odstupanje dosao sam do resenja prikazanog na semi.
Kako to radi:
Na prvi pogled izgleda malo suludo tranzistori NPN u MINUS vodu ,kolektori na kucistu (bez izolacije) minus vod gore na semi plus dole itd.
IC 7912 je NEGATIVNI stabilizator (12V) pretpostavimo da su diode D4-6 kratko spojene,dovoljno struje za rad ICa se dobije kroz R3 i on "drzi" 12V na izlazu .Ako opteretimo ispravljac nekom strujom ona ce poteci kroz IC i R3.Kad pad napona na R3 dostigne priblizno 0,7V pocece da provode tranzistori "Q",njihova struja na izlazu ce pokusati da podigne napon i time ce smanjiti struju koja dolazi iz ICa a time i struju (napon) pobude tranzistora Q tako da ce izlazni napon ostati na 12V.Diode D1-3 sa otpornicima u emitorima Q tranzistora i tranzistori cine izvor konstantne struje kad IC propusti dovoljno struje da na R3 bude pad napona oko 2,1V.Time je postignuta zastita tranzistora od strujnih udara ako izlaz bude kratko spojen.Struja te kratke veze ce biti oko 5-6 A po tranzistoru.
Ovo do sada je na neki nacin klasika,a sad "slag na tortu".Kada skinemo kratku vezu sa D4-6 napon na izlazu ce porasti za pad napona na njima i biti oko nazivnog napona .Treba registrovati da su one kontra polarisane u odnosu na struju iz ICa a da njegovu struju definise R4 , Iic=12/120=100mA i to je maksimalna struja kojom IC moze napajati R3 i baze tranzistora tako da je to jos jedna zastita ispravljaca od kratkog spoja.U oba slucaja sa i bez D4-6 na izlazu ICa treba razmisljati o drugom Kirhovljevom zakonu (uprosceno:zbir struja koje uviru u jednu tacku kola mora biti jednak zbiru struja koje iz nje izviru).Ovo resenje mislim da nije vidjeno.
Jos malo poslastica je kolo za lagani start ispravljaca (zlo)upotrebljeno i kao osigurac od preopterecenja.Pritiskom tastera SW1 i kroz R1 zatvara se kolo primara transformatora ,za trenutak kasnije pojavljuje se napon na izlazu koji preko R8 aktivira rele koje prespaja SW1 i R1 i drzi kolo primara pod naponom.Tiristor (neki od manjih) kratko spaja namotaj relea i tako gasi ispravljac ako bude okinut od razdelnika u svom gejtu (R5-7 i R koji treba eksperimentom utvrditi).Naj jednostavnije je kolo tiristora i otpornika oko njega napraviti sa strane pa ga podesiti sa nekim promenljivim ispravljacem tako da tiristor bude aktiviran na 14,5-15V sa otporom R?. Ovo je zastita od prenapona na izlazu .Otpor R7 sa SW2 "prevari " prenaponsku zastitu i gasi ispravljac. Takodje ako napravimo kratku vezu sa strane potrosaca kola za zastitu od prevelike struje ce zastititi ispravljac a rele ga iskljuciti jer je ostalo bez napona .
+ i - za ovo resenje:
+ jako je zgodno staviti tranzistore na hladnjak ili kutiju ispravljaca a bez liskunske ili druge izolacije (pasta se podrazumeva).Pad napona na rednim tranzistorima pod maksimalnim opterecenjem je mali pa je i disipacija istih relativno mala, sek. napon na trafou manji od ocekivanog ,ja sam gotovom ispravljacu pod maksimalnim opterecenjem menjao napon primara (autotrafoom) do granice kada se pojavi brum na izlazu l tako dobio minimalni napon sekundara pri kome stabilizacija jos radi onda skidao napon sekundara do blizu te vrednosti i tako bitno smanjio disipaciju tranzistora.Malo sale:Kod jednog vlasnika ispravljac je po njegovom misljenju bio previse HLADAN pa sam ga pitao da li zeli mozda i reso da mu ugradim unutra Hi.
- je mozda sto ako nestane struja po dolasku on ostaje iskljucen (neko mora da pritisne SW1) to je nezgodno kod repetitora i sl.Ako se ispravljac ugasi sam treba videti razlog ,uporno drzanje SW1 u slucaju nekog problema ce uzrokovati izgaranje R1.Moze vam se desiti da stabilizator odrzi napon bez bruma ili nekog drugog upozorenja a da transformator ne izdrzi povucenu struju i pocne da salje "dimne signale".
Tranzistori su DARLINGTONI ako ih nema "igraju" stari dobri 2N3055 ako ih predvidite vise sa pobudom opet 2N3055.IC 7912 NEMA isti raspored kao 7812.Veze izmedju ICa i tranzistora moraju biti JAKO kratke inace sklop osciluje,ja 7912 spajam direktno na nogice tranzistora u hladnjaku.Za struju od 100mA IC ne mora biti hladjen.C1 izracunajte zahtevana struja u A puta 1,000-2,000mF.Zahtevana struja I/5 = broj tranzistora .Tranzistori bi trebali biti iz iste serije (bar) .
Kao Ametar mozete vezati nekakav Vmetar od 0- 0,5V vezan na neki od R20-23 (0,1) i izbazdariti ga za max. struju ispravljaca.
Izlazni napon je jednak zbiru napona stabilizatora (7912) i napona na diodama D4-D6 (otprilike 0,6 V po diodi).
Ako vam se ucini komplikovanom deo price o automatici napravite samo deo izmedju C1 i C2 ( sa trafoom i grecom naravno ),radice dobro i pouzdano jedino sto ce grec trpeti vece strujne udare u momentu ukljucenja pa bi ga trebalo predimenzionisati.
Hvala YT1EU Ljubi za crtanje
73 i puno uspeha YU1IE Zoran -Plavi email: plavii@ptt.rs U naslovu stavite neki RA znak ,nepoznate poruke brisem